Zabranjeno pušenje?

Prošlo je nedelju dana od kada je stupio na snagu Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima u Srbiji. Ni jedna prijava inspekcije niti kazna za nepoštovanje ovog Zakona nije napisana u proteklih nedelju dana, što znači da se Zakon u Srbiji dosledno poštuje.

Prethodna rečenica bila bi divna kada bi cela bila tačna. Nažalost, tačan je samo prvi deo. Da se nisam rođenim očinjim vidom uverila da se naširoko puši i gde je dozvoljeno i gde nije, možda bih i živela u zabludi da Srbi poštuju Zakon. Ovako, samo mogu da konstatujem da se „tresla gora, a rodio miš“.

U Italiji je pušenje zabranjeno od 1. januara 2003. godine. Sećam se da su mi tada prijatelji iz Italije pričali kako je prva kazna

naplaćena u Napulju, već u prvim minutima nove godine. To su preneli svi mediji, što je uteralo strah od kazne u kosti mnogih Italijana. Vlasnik firme iz Milana, za koju sam tada radila, rešio je da se penzioniše jer mu je bilo „ispod časti da stoji sa radnicima ispred fabrike i puši“.
Back to Serbia, 2010: Dan po stupanju na snagu Zakona o zabrani pušenja (12.11.2010.), dnevni list „Alo“ objavljuje reportažu koju, nažalost, ne mogu da nađem na Internetu, kanda je bila samo u print izdanju. Naime, reporterka je posetila železničku stanicu, fakultet, tramvaj… i još nekoliko sličnih javnih mesta, i na svakom zapalila cigaretu, što je fotograf lista dokumentovao. Ispod tih fotografija, izjave ogorčenih građana koji su „oduševljeni gestom novinara“ i tvrde da ih „baš zabole za novi zakon, ima da puše gde im se puši“.
Tako su srpski mediji i srpski inspektori dočekali primenu Zakona…
Sapienti sat.